NOVA PODELA:

Ovaj rod veoma popularnih ciklida iz jezera Tanganyika je do pre koju godinu imao samo jednu vrstu, a to je opšte poznata “frontoza”. Ime je dobio po izraslini na čelu kod odraslih primeraka tj. “front” na engleskom znači “napred”. U tom periodu znalo se za više varijeteta ali glavna podela je bila na “frontoze sa 6 ili sa 7 uspravnih crnih pruga na plavičastom telu.
2003. godine japanski ihtiolog Dr. Takahashi uvodi potpuno novu podelu tako što u ovaj rod uvodi vrstu Cyphotilapia gibberosa. To nije nova vrsta već samo naziv za Cyphotilapie koje žive u južnom delu jezera Tanganyika, od Myako tačke na istočnoj obali do Kilewa zaliva na zapadnoj obali. Starim nazivom C. frontosa se sada nazivaju samo one sa 7 pruga i žive u delu jezera koji se zove Kigoma. Za ovakvu podelu Dr. Takahashi je izneo nekoliko razloga:

- broj vertikalnih pruga na telu,

- različita visina riba tj. vertikalna izduženost,

- različitost u broju žbica na perajima,

- oblik i veličina čeone grbe,

- razlike u zubalu

- i još neke sitnice.

Ubrzo se u ihtioloskim krugovima postavilo pitanje kako da se nazovu Ciphotilapie sa 6 pruga a stanište im je u severnom delu jezera Tanganjika. Odgovor je bilo uvodjenje još jedne vrste koja se zove Cyphotilapia sp. “Nord”. Tako da sad postoje 3 vrste Cyphotilapia:

- C. frontosa - sa 7 pruga i jedinim varijetetom – Kigoma

- C. gibberosa - sa 6 pruga (sa varijatetima: Ikola, Mpimbwe, Bismark, Chaitika, Samazi, Kapampa, Kitumba i Moba) i

- C. sp. “Nord” - sa 6 pruga (sa varijatetima: Burundi, Kavala i Karilani).

Naravno, ova nova podela je čisto naučna pa nije opšte prihvaćena i lako je sporazumeti se kada se kaže samo “frontoza”, a postoje još puno sinonima za svaki od varijateta. Takodje, mnogi neozbiljni trgovci ciklidima iskoristili su ovu pometnju i počeli za svoju robu da izmišljaju nova imena i varijatete.

OPIS:

Cyphotilapa je endemični ciklid jezera Tanganyika a zahvaljujući svojoj veličini, lepoti i temperamentu na vrhu je popularnosti u ciklidaskim krugovima. Medjutim, lokalno stanovništvo sa zadovoljstvom ih lovi i koristi u ishrani iako one žive na većim dubinama od 10 do 50 metara. Atraktivan izgled postižu zbog svoje veličine (do 30 cm), dugih peraja i naravno čeonog dela koji je taložnik masnog tkiva i produžetak ledjnog mišića. Posebno je izražen kod starijih mužjaka (preko 5 godina) gde poprima impozantnu veličinu i “preliva” se do njuške. Osnovna boja tela je belo-plava različitih nijansi u zavisnosti od varijateta, a generalizovano može se reći da Cyphotilapie iz južnog dela jezera imaju više plave boje na telu i perajima. Zbog toga se nekim varijatetima dodaje pridev “Blue” npr. “Blue Mpimbwe”.
U prirodnom staništu “frontoza” se hrani sitnim ribama koje usisava svojim moćnim ustima. Na jelovniku se najčešce nalaze Cyprichromis-i koje je uspavane lako uhvatiti pri površini u cik zore. Naime, Cyphotilapie se prve bude i nije im potrebno puno svetla da bi se masovno digle do površine i doručkovale. Kad se razdani, povlače se u dubinu gde se okupljaju u velika jata od par stotina riba i sifoniraju pesak u potrazi za jos nečim jestivim. Zbog ovakvog načina života, bez predatora i male potrošnje energije pri lovu, razvile su svoj miran temperament sa sporim kretanjem, koje ispoljavaju i u akvarijumskim uslovima.

U AKVARIJUMU:

Za držanje ovih velikih ciklida napisao bih par saveta:

- nabavite bar 10-ak komada jer su to jatne ribe, tako pokazuju svoju narav a smanjuju medjusobnu agresivnost. Lep prizor je kad zajedno krenu u prekopavanje podloge a ostavljaju sjajan vizuelni utisak od mnoštva vertikalnih pruga;

- zbog toga ih treba smeštati u akvarijume veće od 400 litara, dužine od bar 150 cm a širine i dubine od 50 cm;

- biljke u akvarijumu sa Cyphotilapiama nisu potrebne jer ih u prirodnom staništu nema a ako baš želite posadite velike biljke (lažni Aponogeton, Criptocorina usteriana) koje neće grickati ali korenje zaštitite od kopanja velikim kamenjem;

- za podlogu postavite pesak i sitan šljunak, veličine do 3 mm prirodne boje (tamno sivi) tj. baš onaj najjeftiniji koji se lako može naći na gradilistima i stovarištima gradjevinskog materijala, jer u takvom okruženju dobijaju najintenzivnije boje. Izbegavajte sitan tucanik u podlozi jer ciklidi mogu izgrebati usta i njušku pri kopanju;

- za dekoraciju bih preporučio krupno oblo kamenje tamnijih boja koje se može naredjati tako da formira zaklone i pećine, kojih ipak, ne bi trebalo da bude previše jer su ovi ciklidi skloni skrivanju od dominantnih jedinki a i od naših pogleda. Par pećina u različitim delovima akvarijuma će služiti za šepurenje mužjacima koji će tu mamiti ženke radi mresta.

- ishrana nije problem jer jedu SVE: suvu komercijalnu hranu, sezonsku živu hranu (gliste, muve, crve, larve komarca), komade mesa, sitne ribe,… Posle perioda prilagodjavanja, brzo će se pripitomiti i naučiti kada ih hranite pa će veselo dolaziti do površine, nestrpljivo čekati i halapljivo gutati ponudjenu hranu. Ja imam 3 “frontoze” a hranim ih iz velike pincete “u krug”, po hijerarhiji, prvo mužjaka pa 2 ženke. Svi strpljivo čekaju svoj red ali im ponekad “uskoči” veliki halavi Altolamprologus compressiceps pa preotme hranu,

- kao i svi ciklidi znaju da budu plašljivi bez ikakvog razloga, prepadnu se od jednom i ne žele da ‘’komuniciraju’’ sa vama ili naglo prekinu sa uzimanjem hrane. U takvim slučajevima ih treba ostaviti na miru I vratiti se posle odredjenog vremena kada se smire.

POLNE RAZLIKE I RAZMNOŽAVANJE:

Kao mlade ribe ih je skoro nemoguće polno razlikovati, a pri velicini od 10cm je već moguće uočiti ko su mužjaci jer im raste čelo, počinju da maltretiraju ostale i može se primetiti na predelu genitalne papile mala izraslina, poput bodljice ili trna koja je stalno izražena. Ženke su u tom uzrastu nesto sitnije, povučene i posle puberteta mogu dobijati želju za mrestom a to se manifestuje otečenom papilom koja se znatno poveća i pobeli.
Ipak, za potpunu polnu zrelost treba dugo čekati, nekih 2-3 godine, kada treba očekivati prve mrestove koji u početku neće biti uspešni, sve dok se ne “uigraju” i ženke ne nauče da nose. U tim prvim uspelim mrestovima ne treba očekivati puno mladji jer su ženke još mlade. Vremenom će biti sve više mladji kako ženke rastu pa imaju više mesta u ustima.
Sam čin mresta mi baš nije najjasniji i nisam ga video svojim očima, već samo na video zapisima, pa evo približnog opisa. Inače mirne i bojažljive ženke u plodnim danima promene ponašanje i “otvoreno” se nude dominantnom mužjaku. Izlaze iz svojih skrovišta, kreću se u blizini partnera i “zavode” ga. Zatim ih on povija a one “kao naivne” brzo beže i jos brže se vrate do njega. Takve igre mogu dugo da traju, sve dok se par ne odluči da ode do nekog od skrovišta, pećine ili prolaza. Na takvom mestu počinje mrest koji nije klasičan sa okretanjem ( ‘’T poza’’) već ženka sama pušta ikru i pokupi je u svoja usta. Nije mi jasno kada mužjak oplodi tu ikru, on je stalno u blizini i čuva stražu.
Inkubacija traje 5 nedelja, kad majka počinje da pušta mlade iz usta a ostaje sa njima jos neko vreme. U akvarijumskim uslovima preporučujem “cedjenje” mesec dana posle mresta, jer su tada mladi dobro formirani sa velikim stomacima ali bez žumančane kese.
Treba ih izdvoiti u “mrestilicu” ili poseban akvarijum a artemija im je najbolji obrok u prvih mesec-dva uz nešto sitne suve hrane.
Novi mrest može da usledi posle samo mesec dana od poslednjeg “cedjenja” ali tada bi se ženka samo sve više trošila, jer joj je potreban duži period oporavka posle višenedeljnog posta. Realno je očekivati redovan mrest na svaka 3 meseca uz adekvatnu ishranu ženke.

PAR SAVETA:

Idealno ih je držati kao “haremske” ciklide što podrazumeva jednog (ili dva) mužjaka sa više ženki. Za početak nabaviti više mladih jedinki i obezbediti im uslove za pravilan razvoj. Posle odredjenog perioda primetićete najveću i dominantnu ribu, to je sigurno mužjak, njega poklonite, menjajte, prodajte,…posle novog perioda novi mužjak će se isto tako eksponirati i sa njim isto uradite kao i sa predhodnim. Ponovite posupak sve dok vam ne ostanu samo ženke kojih bi trebalo da ostane približno 50% prvobitne populacije. Njih nastavite da negujete i držite ih tako dok narastu na 15cm, puno brže će rasti i slobodnije se hraniti kada nema mužjaka koji će ih maltretirati. Kada dostignu polnu zrelost i lepu veličinu, nabavite odraslog mužjaka koji nije u srodstvu sa njima (iz drugog legla ili čak “divljaka”) a zatim uživajte u dizanju kvalitetnih mrestova!
Kao sustanare “frontozama” predlažem iskljucivo ciklide iz jezera Tanganjika jer je najbolje ne mešati biotope, mada je svaka kombinacija riba moguća, najčešće sa krupnim Malawi ciklidima. Pri tome voditi računa da se ‘’ukomponuju’’ ciklidi sličnih prohteva u ishrani, što u ovom slučaju znači da su to mesojedi (carnivori) i svaštojedi (omnivori). Takodje, Cyphotilapie su spore ribe, ponekad se bojažljivo hrane i treba im dosta vremena za to. Najbolje društvo bi bile skoro sve vrste Lamprologina ( pogotovo Altolamprologus, Lepidolamprologus i Julidochromis) koji bi jeli sitnije komade hrane, i rasplivane Ophtalmotilapie (tj. slični ciklidi). Treba izbegavati vrlo male vrste koje bi im poslužile kao hrana ( Cyprichromis, Lamprologus,…) kao i ciklide koji su po prirodi vrlo “nervozni” (Tropheus, Petrochromis) a ne odgovaraju po prirodi ishrane.

Moja iskustva u držanju ovih divnih ciklida su izuzetno pozitivna. U početku sam imao samo jednog mladog mužjaka koji se ubrzo pripitomio da mi jede iz ruke. Dodao sam jednu polu odraslu ženku i njegova sva pažnja je preusmerena samo na nju. Kasnije sam nabavio jos jednu mladu ženku pa je tada bio rastrzan izmedju njih ali mu se tada vratilo staro ponašanje kada mu je hrana bila najvažnija…još jedan dokaz da ih je bolje držati u većem broju. Najvažnije je strpljenje jer dosta sporo rastu i to u intervalima, ali kada dostignu veličinu od bar 20cm možete reći da nećete imati lepši ukras u kući!
(Tekst piaso:Nedara)